Bipolarni poremećaj i kako ga prepoznati

Promene raspoloženja su sastavni deo našeg života. Srećni smo kada nam se dešavaju lepe stvari, a kada nam nešto ne ide kako treba onda smo nezadovoljni, ponekad i tužni. To su sve normalne reakcije. Međutim, problem nastaje kada promene raspoloženja nisu u skladu sa promenama u našem životu.

Otprilike jedna osoba na svakih 100 odraslih ima bipolarni poremećaj. Simptomi najčešće počinju za vreme ili nakon perioda puberteta i podjednako se javlja i kod žena i kod muškaraca.

Osobe sa bipolarnim poremećajem često imaju ciklus sniženog raspoloženja (depresije) i perioda povišenog raspoloženja (manije i hipomanije) koji odgovara opisu manične depresije. Kada bolest sledi ovaj obrazac, dijagnostifikovanje bipolarnog poremećaja je relativno jednostavno. Ali bipolarni poremećaj je najčešće podmukao, što stvara dodatne komplikacije.

Simptomi mogu da prkose očekivanoj manično-depresivnoj sekvenci. Retke epizode blage manije ili hipomanije mogu ostati neotkrivene. Depresija može zasenati druge aspekte bolesti. A zloupotreba supstanci, ako postoji, može prikriti realno stanje.

Kada simptomi nisu jasni veoma je teško uspostaviti dijagnozu bipolarnog poremećaja.

Čak 20 odsto ljudi koji se žale na depresiju zapravo imaju bipolarni poremećaj. Polovina ljudi sa bipolarnim poremećajem potražila je mišljenje bar tri stručnjaka pre nego što je dobila pravu dijagnozu. Nekada je potrebno i 10 godina od pojave prvih simptoma da bi osoba sa ovim poremećajem započela lečenje.

Većina ljudi sa bipolarnim poremećajem ima dodatna psihijatrijska stanja poput zloupotrebe supstanci ili anksioznosti, koja ukupnu dijagnozu mogu učiniti komplikovanom.

Nedavno sprovedene studije pokazale su da čak 60 odsto ljudi sa bipolarnim poremećajem zloupotrebljava drogu ili alkohol. Teško je dijagnostifikovati bipolarni poremećaj kada osoba aktivno zloupotrebljava supstance koje izazivaju promenu raspoloženja.

Faze bipolarnog poremećaja

Kada je osoba u fazi manije preterano je pričljiva, razdražljiva i često je u sukobu sa drugima. Povišeno raspoloženje odlikuje euforičnost, neobično dobro osećanje i radost. Osoba se može ponašati napadno u svakom smislu.

Raspoloženje u maniji je često nestabilno. Ono se najčešće smenjuje sa razdražljivošću, bezrazložnom ljutnjom, napetošću, nemirom, čak i depresijom.

U maničnim fazama osobe koje pate od bipolarnog poremećaja sklone su obavljanju niza aktivnosti bez mnogo razmišljanja, pa zbog toga mogu zapasti u različite probleme. Mnogo planiraju, mnogo stvari započinju odjednom, bez obzira na to kakav će ishod imati.

U depresivnoj fazi osoba ima simptome suprotne onima u maniji. Raspoloženje je sniženo, energetski status je nizak, tako da se osoba oseća iscrpljeno, umorno, slabo, malaksalo sa gubitkom interesovanja za stvari koje su je ranije činile srećnom. Osoba će,u zavisnosti od stepena depresije, zapustiti svoju ličnu higijenu, može čak u potpunosti zapustiti i svoj fizički izgled, imati problema da obavlja poslove koje je ranije sa lakoćom obavljala.

Mnogi oboleli od bipolarnog poremećaja imaju suicidne misli,na to treba posebno obratiti pažnju, bilo da se radi o odrasloj osobi ili o tinejdžerima.

Bipolarni poremećaj može biti nasledan

Postoji mogućnost da se bipolarni poremećaj može preneti sa roditelja na dete. Istraživanja su utvrdila da postoji jaka genetska veza kod osoba koje imaju ovaj poremećaj. Šanse da će se poremećaj razviti su četiri do šest puta veće nego kod osoba koje nemaju takvu porodičnu anamnezu.