Čačanka među najboljim matematičarima sveta

Možda vama rešavanje matematičkih zadataka predstavlja problem, ali ih Dragana Radojičić (28) iz Čačka rešava kao od šale.

Nije samo u pitanju to da Dragana Radojičić “zna” matematiku, ona je po tom znanju i veštini među najboljima u svetu. U prilog tome govori to da je krajem prošlog meseca učestvovala na svetskom skupu matematičara u Hajdelbergu, univerzitetskom gradu na zapadu Nemačke, koji u oktobru postaje svetski centar matematike i računarstva.

Dragana je bila jedan od troje predstavnika naše zemlje – među 200 odabranih mladih istraživača, doktoranata i studenata iz celog sveta. A već četiri godine živi u Beču i radi na Tehničkom univerzitetu u ovom austrijskom gradu – na katedri za finansijsku matematiku.

Zanimljivo je da priča o vrhunskoj matematičarki počinje u baletskoj školi.

” U Čačku sam završila Osnovnu školu “Vuk Karadžić” i Gimanziju kao nosilac Vukove diplome. Uporedo sa osnovnom školom, završila sam i Osnovnu baletsku školu “Lujo Davičo”, smer klasičan balet. Nakon gimnazije, interesovanje za matematiku je prevagnulo pa sam upisala Matematički fakultet u Beogradu – smer Statistika, finansijska i aktuarska matematika”, rekla nam je Dragana koja je tokom studija još jače zavolela matematiku.

Diplomirala je sa visokim prosekom, onda je u Berlinu završila dvogodišnje master studije kao stipendista prestižnog programa BMS (Berlin Mathematical School) na tri Berlinska univerziteta – Humbolt univerzitetu, Tehničkom i “Fri” (“Free) univerzitetu.

“Dobila sam zatim asistentsku poziciju na Tehničkom univerzitetu u Beču gde sam upisala doktorske studije. Pripremam doktorsku disertaciju, a radim i na Univerzitetu Oksford u Engleskoj”, nastavila je mlada matematičarka.

Majstor za matematiku Dragana Radojičić nam je rekla da nema recepta za rešavanje matematičkih problema:

“Što su kompleksniji problemi, to je potrebno više znanja, ali i više mašte, truda i dosetki. Neophodno je dosta upornosti i optimizma, naravno”.

Dragana tajnama matematike sada uči studente u Beču.

“Radim sa studentima koji su već formirali svoje navike i ljubav prema matematici. Međutim, i na tom nivou moguće je dodatno ih motivisati i usmeriti da na najproduktivniji način usvoje nova znanja, koja će kasnije uspešno koristiti. U radu sa mladim ljudima često se sretnem i sa novim idejama i pristupima. Nekada pitanja studenata dovedu do zanimljivih diskusija, zapažanja i rešenja. Interakcija je veoma važna. Kada vidite da ste uspeli da prenesete nekome znanje, to je kao da ste mu poklonili nešto veoma vredno i korisno”, istakla je.

Kada uporedi školski sistem u inostranstvu i u našoj zemlji, nije joj jednostavno, kako je rekla, da odgovori na pitanje da li nešto nedostaje ovom prvom kako bi đaci lakše i brže učili.

“U našem školskom sistemu osnove matematike treba uvesti na pravi način, kroz matematičku logiku, društvene igre i zanimljive praktične primere. Treba eliminisati strah od matematike i podsticati đake na kontinuirano učenje, koje je za matematiku neophodno. Mislim da obrazovanje nije dovoljno savremeno i da ne omogućava dovoljno funkcionalno znanje, neophodno da bi učenici razvijali konceptualne sposobnosti. Faktografsko pamćenje podataka, nekada i nepotrebnih, nikako ne razvija kreativnost i sposobnost rešavanja problema”.

Dragana kaže da je u Gimnaziji u Čačku stekla široko opšte znanje, a da je na Matematičkom fakultetu, gde su joj predavali odlični profesori i vrhunski naučnici i gde se bavila istraživanjem, shvatila da želi da što više napreduje u oblasti matematike.

“Studenti koji su zainteresovani za matematiku u Srbiji imaju tu sreću da je školovanje u našoj zemlji kvalitetno i dostupno svima koji su spremni da rade i vredno uče. Tako da nije ni čudo što mnogi naši studenti nalaze odlične pozicije na univerzitetima i u firmama širom sveta”.

Poručila je da je nezhvalno da kaže od koga je nasledila dar za matematiku.

“Rad donosi rezultate na duge staze. To je možda nešto što sam naučila i ponela iz kuće. Iako sam imala potpunu slobodu izbora životnog puta, ne mogu da zanemarim činjenicu da se moj otac kao univerzitetski profesor ceo život bavi naukom, a da je moja starija sestra docent na Matematičkom fakultetu. I deda je bio univerzitetski profesor, doduše u oblasti društvenih nauka. Starija sestra Nina mi je primer i uzor jer je završila Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu sa prosekom 10, kao student generacije, a dobila je i nagradu SANU za najbolji doktorsku disertaciju u oblasti računastva u 2018. godini”, naglasila je Dragana – ona i njena sestra su sigurno i među NAJLEPŠIM MATEMATIČARKAMA SVETA.

Za matematiku koju je zavolela na samom početku školovanja rekla je:

“Ozbiljno bavljenje matematikom podstiče moć strukturnog, konceptualnog, logičkog razmišljanja i razvija upornost i preciznost. Iako je na prvi pogled apstraktna, što je više učim, više se za nju vezujem. Matematiku prate različite predrasude, mi koji se njom bavimo odgovorni smo da ih menjamo i stvaramo pravu i realnu sliku o matematici. To je zanimljiva i kreativna naučna disciplina koja ima velike primene u rešavanju najrazličitijih problema u privredi, ekonomiji, medicini, kao i u drugim oblastima. Zbog toga sam je najviše i zavolela. Opravdano se smatra kraljicom nauka”.