Nizak pritisak, šta smete a šta NIKAKO ne smete da radite
Šta je to nizak pritisak?
Pre svega nizak pritisak je teško precizno definisati, naš normalan pritisak je tu oko 120/80 ali postoje osobe koje normalno imaju niži pritisak od uobičajenog.
Kod tih osoba je normalan pritisak oko 90/60 tako da je uslovno rečeno, nizak pritisak pritisak niži od uobičajenog pritiska.
Kakvi su simptomi niskog pritiska?
Recimo normalan pritisak vam je 120/80 i vi se osećate odlično, posle nekog vremena proverite pritisak jer osećate neku slabost i vidite da je pritisak sada 100/60, a zatim posle još nekog vremena osetite vrtoglavicu, kao da ne možete da hodate, imate osećaj da ćete se srušiti i refleksno tražite da se za nešto ili nekoga uhvatite.
Izmerili ste pritisaka on je 80/50. Okolina je već počela da primećuje nešto čudno i priča vam kako ste bledi, da ste dobili neku žućkasto beličastu boju, vi u tom trenutku padate i navlači vam se neka crna koprena na oči.
Posle par minuta ležanja vi ustajete dok vam uspaničena (što je normalna reakcija i ne treba je osuđivati) ali snalažljiva okolina objašnjava da vas je polila sa par litara hladne vode, podigla vam noge iznad glave i donela vam da pijete slanu ili kiselu vodu.
Sada nemate više nikakve tegobe i možete normalno da funkcionišete. E ovako izgleda jedan uobičajeni pad pritiska sa kratkotrajnim gubitkom svesti.
Kada pada pritisak?
U letnjim mesecima kada je mnogo vruće, krvni sudovi se šire i pritisak pada, zato je bitno leti unositi što više tečnosti.
Osobe ženskog pola, vrlo često tokom obilnih menstruacija imaju padove pritiska i mogu da dobiju gore navedene simptome, zatim osobe koje su popile lekove za pritisak a nizak im je, kao i osobe koje boluju od raznih hroničnih bolesti.
Šta je bitno kada se javi nizak pritisak?
Bitno je da ste posle par minuta ustali i da sada nemate nikakve tegobe.
Vaš organizam je prepoznao nizak pritisak, jer se smanjio dotok krvi u mozak, silom vas je primorao da legnete i time povećate priliv krvi u mozak.
To može da se desi zbog velike vrućine, gubitka krvi tokom menstruacije ili nekog drugog stanja, nedovoljnog unošenja vode ili pak pogrešnog konzumiranja lekova za pritisak, razlozi su razni ali bitno je kako se osećate posle i da nemate nikakve tegobe.
Šta treba da radite ako vam je nizak pritisak?
Lezite i noge podignite na nekoliko jastuka kako bi vam se krv što više slila u mozak i kako bi pritisak skočio.
Ako to ne pomogne sledeće što trebate da uradite je da uzmete nekoliko čaša kisele vode ili čašu obične vode u koju ste razmutili pola kašičice soli, slana i gazirana voda podižu pritisak.
Polivanje hladnom vodom ili umivanje hladnom vodom takođe ima efekta jer hladna voda podiže pritisak. Pritisak bi trebao da skoči u roku od 20 minuta, u suprotnom ako i dalje bude bio nizak pravac hitna ili zovite hitnu.
Naravno sve ovo zavisi i od toga kako se osećate, ako osećate da vam nije dobro i nemate ranijeg iskustva sa niskim pritiskom niti nikog oko sebe, bolje je da se odmah javite lekaru.
Šta nikako ne trebate da radite ako ste zatekli nekoga bez svesti?
Nikako ali nikako nemojte da šamarate osobu bez svesti, jeste da je to stari balkansko – filmski metod buđeja ali ako ta osoba ne daj Bože ima neko krvarenje u mozgu, šamaranjem to krvarenje može da se pogorša.
Kada su padovi pritiska opasni i šta vi treba da uradite povodom toga?
Postoje osobe koje su navikle na nizak pritisak, one nemaju nikakve simptome i one samo tako mogu da funkcionišu.
Ali ako vam se prvi put desilo da vam je nizak pritisak i da ste se srušili kao u gore navedenom primeru, to morate da ispitate.
Postoje razna stanja koja mogu da dovedu do niskog pritiska. Trudnoća je jedno od njih, kao i menstrualno krvarenje.
Problemi sa srcem i cirkulacijom, kao i hipoglikemija (nizak šećer), neki hormonalni poremećaji, ali i dijabetes takođe spadaju u uzroke.
Posebno bismo izdvojili anemiju i krvarenja koja mogu da dovedu do niskog pritiska. S tim u vezi, obavljanje laboratorijskih analiza predstavlja jednu od mera koju treba preduzeti.
Što se tiče krvarenja, tu su menstrualna kod žena koje relativno često dovode do niskog pritiska, ali poseban značaj imaju unutrašnja krvarenja koja su mogu javiti usled pucanja aneurizme abdominalne aorte ili recimo čira na dvanaestopalačnom crevu.
Ako slučajno imate bol u stomaku ili bilo koji drugi bol i nizak pritisak, obavezno se javite lekaru, logično je da kada ima bola i pritisak skače jer se naš organizam bori, ali ako postoji bol i nizak pritisak, to je već znak za uzbunu i treba da se detaljno ispita.
Jednom davno dok sam počinjao da radim, sećam se pacijenta koji nas je zvao zbog bolova u bubrezima, pečenja pri mokrenju i niskog pritiska.
Kod njega je bilo čudno to što bi imao normalan pritisak dok bi ležao, a čim bi ustao pritisak bi počeo da pada i on bi se srušio unazad.
Bolovi su bili u leđima gde su bubrezi. Kada smo ga odvezli u bolnicu ustanovilo se da je on u stvari imao pucanje abdominalne aorte, što je stanje opasno po život i taj nizak pritisak pri ustajanju je bio od toga.
Čest uzrok niskog pritiska su i lekovi. Zato je adekvatno doziranje veoma bitno.
To se odnosi, posebno na lekove za visok pritisak, ali i na mnoge druge gde je često potrebna korekcija doze u zimskim, odnosno letnjim mesecima.
Sve u svemu, kao i druga stanja u medicini bitno je biti oprezan i slušati naše telo a ne zanemarivati tegobe koje nam se javljaju.
Postoje i lekovi za veštačko podizanje pritiska, ali mi ih ne preporučujemo jer je bitno naći uzrok a ne lečiti posledicu.
Dr. Dragana Milovanović
