Poljoprivrednike negde kažnjavaju negde ne

 

Slučaj poljoprivrednika iz sela kod Bačke Palanke, koji je u subotu poslepodne, vraćajući se sa njive, prekršio zabranu kretanja i zbog toga dobio kaznu od 50.000 dinara, zabrinuo je poljoprivredne proizvođače koji nisu sigurni kako je regulisano kretanje i njihovo poslovanje za vreme vanrednog stanja. Poručuju da doneti propisi i mere nisu jasno definisani, ali jedno jeste jasno – setva ne može da čeka.

 

Da li će zbog odlaska na njivu i posla koji ne može da čeka da prođe vanredno stanje dobiti po džepu ili će završiti iza rešetaka – pitaju se ratari, povrtari i voćari kojima policijski čas otežava život. Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, kaže da uslovi nisu u celoj zemlji isti.  

 

 

“Imamo interni dogovor sa lokalnim Kriznim štabovima i sa Ministarstvom poljoprivrede da možemo, ako zakasnimo, ako je policijski čas do 17h da dođemo posle 17, da možemo da idemo svojim kućama i da nećemo biti sankcionisani, ako smo u traktoru. Znači, neke opštine su odobrile do 20 časova, neke su odobrile da može da se vrati kada god se bude vratilo, da neće biti sankcionisani. U nekim opštinama možda se dešava i nešto drugo”, navodi Jakšić.

To nešto drugo dogodilo se za vikend – mladi poljoprivrednik iz okoline Bačke Palanke je sankcionisan jer nije stigao kući na vreme. Poljoprivrednici se pitaju – zašto je uopšte uvedena ta mera?

“Nemam nikog u okolini, a iako ima nekog u blizini, ja sam izolovan u traktoru, taj je takođe izolovan u traktoru, znači, mi smo bukvalno u samoizolaciji”, napominje Jakšić.

Zahtev za izdavanje dozvole za kretanje najčešći je u poslednjih nekoliko nedelja i poljoprivrednici su veoma nezadovoljni, jer je za to potrebna potvrda koju izdaje Ministarstvo poljoprivrede, koja važi jedan dan, a čeka se i po više dana, objašnjava gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović koji je i komandant Štaba za vanredne situacije u tom gradu.

“Takođe, primetio sam da određene opštine su se dogovorile sa svojim načelnicima policije koji zapravo na svoju dušu stavljaju to da gledaju kroz prste nekim poljoprivrednicima i onima koji se tako predstavljaju da mogu slobodno da se šetaju u vreme policijskog časa. Mi mislimo da to nije dobro i mislimo da treba da se donese sistemska mera”, kaže Zelenović.

Ograničenja najviše pogađaju sitne proizvođače koji su u najvećem broju najstariji poljoprivrednici, napominje agroekonomski analitičar Branislav Gulan.

“217.000 ima posed od dva hektara, taj posed njima život znači u današnje vreme i to su sve starci od 65 godina. Prema tome kako oni da obrade te posede? Onaj ko je ’53, ’55 godište, ti su svi vezani za dvorište i kuće. Kako on da ide na njivu, pa da ga zaustave i da mu naplaćuju kaznu od 150.000 dinara, a prvi novac čekaju od poljoprivrede od žetve pšenice, koja treba da počne u julu da se obavi”, pita se Gulan.

Sagovornici N1 apeluju da ukoliko se bude kasnilo sa radovima, postoji mogućnost da dođe do manjeg prinosa i poskupljenja proizvoda, što bi osetilo kompletno stanovništvo.

Poljoprivrednike zato ne treba terati sa polja zbog policijskog sata, a voćarima i mlekarima neophodno je da se omogući da rade noću, jer priroda njihovih obaveza to zahteva.