ŠETNJA NAJEFIKASNIJA ZA MRŠAVLJENJE

---

Od obične šetnje ne postoji jednostavnija a blagotvornija fizička aktivnost. Preporučuje se svaka, i ona lagana, nogu pred nogu, i ona žustra, od pet minuta, a najbolje efekte ipak daje polučasovna šetnja brzim korakom, ukazuje dr Saša Plećević, poznatiji kao dr Filgud.

– Hodajte toliko brzo da osetite malo oštriji dah i nešto ubrzan puls. Šetnja treba da nas malo podigne, a ne da protekne tako da je i ne osetimo. Ukoliko, recimo, prilikom pešačenja možete najnormalnije da razgovarate, onda je ta šetnja preslaba – kaže naš sagovornik i dodaje da ne treba ići ni u drugu krajnost, odnosno hodati prebrzo ili predugo.

Dr Plećević savetuje da prve nedelje treba šetati 30 minuta, druge povećati na 45 minuta, a treće nedelje dva puta po 30 minuta. I to u kontinuitetu, a ne po pet ili deset minuta u jednom navratu.

Njegov je savet da, ako prilikom šetnje osetite da ne možete da dišete, kao da će srce da vam iskoči, odmah stanete. Ukoliko pri tom osećate i glavobolju ili bol u grudima, trebalo bi da se javite lekaru.

Svaki mišić radi!

Navodeći šta je to što šetnju stavlja na prvo mesto među fizičkim aktivnostima, dr Plećević kaže da ona aktivira naš lokomotorni sistem i deluje blagotvorno na zglobove, tetive, ligamente, kosti, a posebno na mišiće. Dok šetamo, svaki naš mišić radi. Šetnja prija i kardiovaskularnom sistemu, odnosno srcu i krvnim sudovima, plućima i celom respiratornom sistemu.

Šetnja se preporučuje i zbog toga što je mogućnost povrede pri pešačenju minimalna, što ne traži neke posebne vremenske uslove, niti opremu.

Dobra je i za zdrave i za bolesne. Naš sagovornik ističe da je nezahvalno preporučivati ljudima koji imaju određene zdravstvene tegobe koliko treba da šetaju, ali da je dokazano da im šetnja čini dobro.

– Koliko smeju i koliko treba da pešače vrlo je individualno, kao i svako drugo fizičko naprezanje. Oni o tome treba da se dogovore sa svojim lekarom. Međutim, sasvim je sigurno da redovna šetnja pozitivno utiče na mnoge hronične bolesti, kao što su dijabetes i hipertenzija. Osim toga, šetnja ublažava i napade astme, prevenira šlog, infarkt, pa čak i karcinoma – kaže dr Plećević.

Šetnja pozitivno utiče i na našu psihu jer smanjuje nivo stresa, anksioznost, ublažava simptome depresije i poboljšava raspoloženje vraćajući nam pozitivnu energiju.

Kilogrami se tope!

Gojaznost je velika pretnja zdravlju i faktor rizika za brojna oboljenja. U skidanju kilograma šetnja je, ističe naš sagovornik, nezamenljiv saveznik jer sat vremena hoda može da istopi od 300 do 350 kalorija. Da bi se to i desilo, neophodno je posle šetnje izbegavati slatkiše, peciva, čak i voće. Ako to prekršimo, započeti proces razgradnje masti se prekida i od topljenja kilograma nema ništa.

– Ako šetamo ujutro, a baš to se preporučuje za mršavljenje, posle šetnje treba uzeti samo lagan doručak, poput palente ili 50 g ovsenih pahuljica sa 250 ml jogurta. Pre šetnje dobro je popiti čašu vode, zatim na svakih desetak minuta po gutljaj, a dva i po sata posle šetnje još jednu čašu vode – zaključuje dr Plećević.

Idealno bi bilo i uveče prošetati još pola sata, ali da to ne bude posle 22 časa jer je naš metabolizam tada već usporen..