Zanimljivosti i zanimljive činjenice o delfinima

Zanimljivosti i zanimljive činjenice o delfinima za koje verovatno niste znali.

1. Maui delfini su najmanja vrsta delfina

Dugački su oko 1,2 metra i teški oko 40 kg. Najveća vrsta su orce, ili kitovi ubice (da, oni su tehnički delfini), a mužjaci ove vrste obično narastu oko 6-8 metara i često su teški više od 6 tona.

2. Delfini iz reke Amazon plivaju naopačke.

Veruje se da im grbe na leđima pomažu da “osete” dno reke kako bi na njemu pronašli hranu. Ovakvav način plivanja im takođe može pomoći i da bolje vide šta se nalazi ispod njih, jer ispod očiju imaju malo veće obraze koji im otežavaju gledanje prema dole.

3. Delfini ne mogu disati automatski.

Zbog toga, kada spavaju jedna polovina mozga im je budna, dok se druga odmara, pa se onda druga probudi, a prva zaspi. Delfini provedu oko 8 sati dnevno u ovom stanju, a ono im omogućava da budu dovoljno svesni da kontrolišu disanje i povremeno isplivaju na površinu kako bi uzeli vazduh.

4. Delfini ne koriste samo oči.

Koriste i ekolokaciju (slično sonaru) kako bi izbegli prepreke i pronašli plen.

5. Naziv “delfin” dolazi od grčke reči “delphis”.

Što otprilike znači “riba sa maternicom”.

6. Naučnici su primetili kako delfini uče svoje mlade da koriste alate.

Na primer, pokrivaju njihove njuške sunđerima kako bi ih zaštitili od mulja. Takođe su primetili da održavaju neku vrstu pogrebne ceremonije za svoje mrtve.

7. Drevni Rimljani su nekada koristili delfine da im pomognu u ribolovu.

Obučavali su ih da teraju manje ribe prema ribarima, a kada se dovoljno velika grupa riba okupi na jednom mestu, delfini bi slali signale ribarima da je vreme da bace svoje mreže. Danas se ova praksa još uvek može videti u Santa Catarini u Brazilu.

8. Većina delfina ima dugačak životni vek.

Najpoznatija vrsta, Tursiops (Bottlenose), ima prosečan životni vek od 40 godina, dok orce ponekad dožive i 80-tu godinu.

9. Delfini su jedina vrsta životinja, osim ljudi, koji razvijaju prirodni oblik tip 2 dijabetesa.

10. I delfini se drogiraju.

Ljudi definitivno nisu jedine životinje koje koriste opijate – slonovi, majmuni i papagaji se redovno opijaju, konji žvaču “ludu travu”, lemuri se drogiraju otrovnim stonogama… a delfini – ribom napuhačom.

Po prvi put u istoriji, ovo otkriće je zabeleženo BBC-jevim kamerama prilikom snimanja novog dokumentarca. Iako dokumentarni film još nije zvanično izašao, BBC je objavio video na svom Youtube kanalu koji prikazuje vesele delfine kako se drogiraju ovom inače otrovnom ribom, a pri tome opet paze da je ne povrede.

Naučnici već dugo vremena proučavaju neverovatnu sposobnost delfina da prežive napade ajkula i jako brzo u potpunosti zacele rane, bez ikakvig trajnog oštećenja.

11. Delfini mogu biti veseli, tužni, pa čak i ljuti.

Takođe, postoji broj slučajeva gde su postali zlopamtila i osvetili se ljudima.

12. Delfini imaju sposobnost prepoznavanja

Pamte i rešavaju probleme, što ih čini jednim od najinteligentnijih bića na planeti.

13. Delfini smatraju trudnoću fascinantnom pojavom.

I ako ne misle nikakvo zlo, okupiće se oko trudnice. Razlog zašto je trudnim ženama zabranjeno da plivaju sa delfinima, iako se čini da bi im upravo trebalo biti preporučljivo, je taj što bi se neke žene mogle prepasti kada svi delfini pojure prema njima – i tužiti vodeni park.

14. Svaki delfin ima jedinstveno leđno peraje.

Koje se često može koristiti za lakše prepoznavanje i identifikaciju.

15. Zabeleženi su brojni slučajevi o tome kako delfini pomažu jedni drugima u nevolji.

Pomažu starijima u grupi, a takođe mogu napraviti i “splav” od svojih tela i tako nositi bolesne ili povređene.

16. Delfini ne pomažu samo drugim delfinima.

Čini se da njihova empatija ne poznaje granicu, jer je zabeleženo kako pomažu ljudima u nevolji, pa čak i kitovima mnogo većim od sebe.

17. Delfini su izuzetno razigrane i radoznale životinje.

Često se igraju jedni sa drugima, igraju se među algama, ali se takođe igraju i sa drugim vrstama, npr. ljudima, pa čak i psima.

18. Delfini mogu biti pravi zavodnici.

Mužjaci skupljaju morsku travu kako bi napravili nešto što podseća na buket cveća koji zatim odnesu svojim damama. Isprva, naučnici su verovali da se oni samo igraju, dok nisu primetili da uvek mužjaci prave ove “bukete”, i da ih uvek prave ispred ženki.